Мерцедес модел васпитања

Синоћ сам имала прилику да слушам предавање о начину васпитавања деце. Предавање је oдржала  психолог Милица Окиљевић Ћућуз иначе сарадник познатог психотерапеута Зорана Милојевића. Осим нас наставника, лепу прилику да чују савете и мишљења искусног психолога ко и како утиче на васпитање њихове деце имали су и родитељи ученика шестих разреда.

„Мерцедес модел”, како га зову повезује три битна фактора у васпитању.

1. Постављање циљева пред  децу

2. Похваљивање и награђивање

3. Критику и казну

Правилна подела ових захтева доводи до добро васпитаног детета. Уколико је неки од фактора превише изражен често несвесно наше дете постаје размажен, занемарен, малтретиран или претерано социјализован члан друштва.

Чули смо типичне грешке које правимо приликом васпитања.

Предавач је повезао и утицај школе на васпитање деце.

У глави ми брује три, за мене, кључне реченице које сам чула:

1. Изгубљене или никад стечене радне навике могу да се врате за 21-24 дана.

2. Наставник није дужан да воли ваше дете. Основни задатак је да га образује и васпитава.

3. Драги родитељи, школа је изгубила прилику да васпитава вашу децу у тренутку када је наставницима онемогућено да примерено казне ученика који омета час.

Ми, наставници смо били одушевљени. Намера нам је да присуствујемо семинару о Мерцедес моделу васпитања који организује Психополис институт из Новог Сада и на тај начин помогнемо у васпитању наших ученика.

Advertisements
od Zorana Raičević Objavljeno u Moj stav

Predstavljam Vam učenika

Представљамо ученика

Петар је сада ученик 7. разреда. Имам срећу да  предајем математику у његовом разреду. Први сусрет је био пре четири године и то не сусрет лично, већ са његовим радом на такмичењу из математике. Сваки задатак је био тачно урађен, али на неки његов начин потпуно различит од класичног. Гледала сам његову учитељицу како се бори да комисији растумачи његов рукопис. Има чудну навику да попуни сваки квадратић, текст му је згуснут и непрегледан, али од свог стила не одустаје до данас.

До сада је учествовао на такмичењима из математике, физике и информатике и сваки пут дошао са неком од награда. Да ли је скроман, процените сами: Након тамичења из информатике честитала сам ученику који је освојио треће место. Освајач трећег места се распричао о задацима и такмичењу, док је Петар само стрпљиво слушао.  Тек сутрадан, од његовог наставника информатике сам чула сам да је Петар био ПРВИ. Када сам Петра сутрадан питала зашто то није споменуо, само је рекао: “Другар је био срећан са освојеним 3. местом, па нисам желео да му кварим.“

Једне недеље замолила ме је наставница енглеског језика да одложим додатну наставу јер је планирала да у мојој учионици одржи школско такмичење за осмаке. Петар је био разочаран што нема математику, али је искористио прилику да провери своје знање енглеског. Нећете ми веровати, али имао је најмање грешака на тесту!!!!

На часовима пажљиво слуша, иако често зна много више од онога што се учи на редовној настави. Стрпљиво чека својих пет минута. Навика му је да након завршетка часа приђе наставнику и започне разговор о градиву које  су управо учили.  То није разговор наставника са основцем, него пре би се рекло са студентом. Када смо у шестом разреду  почели да учимо негативне бројеве, већ је знао да је e¡π једнако  са -1. Зна да решава системе једначина, а не заборавите да је тек кренуо у 7. разред. За време часова утврђивања са радошћу ради задатке са додатне уместо редовне наставе. Одлично влада енглеским језиком и на интернету проналази занимљиве теме из науке.

Замолила сам његове другаре да напишу шта мисле о њему:

-Петар је добар тип. Паметан је, занимљив, веома духовит, а понекад забораван. Сваки дан чујем неку његову “одвалу“, али исто тако и научим доста ствари од њега.

-Петар је надарен за природне науке и за језике. Воли да ради експерименте. Тако је радознао да научи много лекција унапред. Верујем да је његов IQ већи од одрасле особе.

-Добар друг, емотиван, препаметан, увек спреман да помогне, висок, мршав. Жели да помогне и другару и незнанцу. Јако ми је драго да такав дечак иде самном у разред.

-Петар је јако поштен дечак који зна много о свему. Објашњава нам кад год нам нешто није јасно. Можеш све да му кажеш , а да то остане међу вама.

– Мислим да је Петар јако добра особа и свака му част за његове успехе. Петар Каприш је дечак пун идеја, најпаметнији дечак кога сам упознала.

od Zorana Raičević Objavljeno u Moj stav

Matematika=Razumevanje

matematikaZorana

Lična profesionalna filozofija

 U matematici, kao i u ljubavi najbitnije je razumevanje. Učenje matematike sa razumevanjem pomaže učenicima da brže, lakše i sa radošću savladaju gradivo.  Razumevanje i ljubav prema predmetu može da im pruži stručan, raspoložen, tolerantan nastavnik uz mnoštvo interesantnih zadataka. Želim da moji učenici sa radošću dolaze na časove i da slobodno iskažu svoje mišljenje. Hrabrim ih da se javljaju ne samo kada znaju da reše zadatak nego i kada ga na prvi pogled  ne razumeju. Učim ih da saslušaju, a zatim pitaju šta god im nije jasno. Podstičem ih ih da sami procene koji zadatak mogu da reše. Učim ih da sami osmisle zadatak. Podstičem ih da se uhvate u koštac i sa onim što im se na prvi pogled čini teško. Težim u radu da svaki učenik postigne svoj maksimum. Diferencirani zadaci i individualni rad su skoro na svakom času utvrđivanja.

Trudim se da ih podstaknem da znanja steknu na različite načine.  Novo gradivo često saznaju kroz diskusiju, ali i sami iz udžbenika, putem interneta, video snimka. Na časovima koristim i prezentacije koje najčešće sama pravim. Nastavu držim i u multimedijalnoj učionici gde svaki učenik ima svoj računar. Smatram da korišćenje interneta mnogo pomaže u učenju, informisanju i napredovanju, pa na časovima ličnim primerom podstičem učenike da se koriste internetom na pravi način.

Trudim se da znanje matematike prepoznaju kao pomoć u objašnjenju i razumevanju mnogih situacija u životu.

Nesebično pružam svoje znanje učenicima, ali i svojim kolegama. Volim da kritički razgovaramo i timski radimo. Realizujem časove u saradnji sa kolegama matematičarima, ali i sa nastavnicima drugih predmeta. Sa željom da pomognem kolegama, napravila sam aplikaciju za lakšu statističku obradu uspeha učenika po odeljenjima, za štampu svedočanstava i uverenja, za obradu testova po standardima.

Idejni sam tvorac i relaizator kviza znanja koji se uspešno održava od 2006. u našoj školi. Učesnik sam mnogih aktivnosti u saradnji sa školom računara „NIMIKO“ u našem gradu.

Na moju ličnu profesionalnu filozofiju mnogo su uticala moja tri sina , kako ih ja zovem tri kućna đaka. Skupljam svaki njihov i pozitivan i negativan komentar nakon povratka iz škole. Moja iskustva kao roditelja školaraca pomažu mi da uspostavim dobru saradnju i da razumem želje, potrebe i ambicije i roditelja i učenika kojima predajem.

Želja mi je da “razlika“ nastavnik-učenik-roditelj bude što manja i da svi razmišljamo u istom pravcu kada je obrazovanje, vaspitanje i matematika u pitanju.

od Zorana Raičević Objavljeno u Moj stav